Петак, 24. јул
Дом омладине Београда, 20 часова
Митови, легенде и бајке у музици
Концерт Оркестра Италија-Србија
Диригент: Биљана Радовановић, ред. проф.
Државни конзерваторијум „Ђузепе Тартини“, Трст / Факултет музичке уметности, Београд / Академија уметности, Нови Сад
улаз слободан
Лудвиг ван Бетовен – Кориолан, увертира оп. 62 (Coriolan Overture, Op. 62)
Сергеј Прокофјев – Петар и вук, оп. 67 (Peter and the Wolf, Op. 67)
Лудвиг ван Бетовен – Створења Прометеја, увертира оп. 43 (The Creatures of Prometheus, Overture Op. 43)
Оркестар Италија–Србија чине млади музичари који долазе из високошколских музичких установа ове две земље. Иницијатива, реализована у оквиру протокола 212/2012, чији је циљ унапређење сарадње између две државе, резултирала је бројним концертима и уметничким пројектима, захваљујући сарадњи успостављеној 2016. године између Конзерваторијума „Ђузепе Тартини" у Трсту, Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду, Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Академије уметности у Венецији.Оркестар има за циљ да афирмише таленат младих музичара, омогућавајући им размену драгоцених уметничких искустава кроз наступе на манифестацијама од међународног значаја.Међу најзначајнијим пројектима издвајају се међународна турнеја из 2016. године, са оркестром састављеним од српских музичара и италијанским солистом; камерна турнеја из 2017. године под називом „Мост на Дрини", уз графичке ефекте и видео-мапирање у продукцији Академије уметности у Венецији; пројекат из 2018. године „Тесла – Графички дизајн", такође у камерном саставу, са видео-мапирањем исте академије; светска премијера опере „Галилејево путовање" (Il Viaggio di Galileo) Ивана Феделеа 2021. године; извођење дела „Сократ" Ерика Сатија и „Аполон Мусагет" Игора Стравинског 2022. године; опере „Замак Плавобрадог" Беле Бартока 2023. године; као и прво извођење у Италији композиције „Антене" (Antennae) Александре Вребалов 2024. године.Уметничко вођство пројекта, које је од 2016. до 2025. године обављао Андреа Амендола, од 2026. године поверено је Ромолу Гесију.
